Svetski Dan Pinhol Fotografije

Pitanja i Odgovori

print file
  1. Šta je Pinhol Fotografija?
  2. Šta je potrebno da se napravi pinhol kamera?
  3. Kako se pravi otvor pinhol kamere?
  4. Koji je optimaln prečnik otvora?
  5. Kako se odredjuje vreme ekspozicije?
  6. Knjige o Pinhol fotografiji

1. Šta je pinhol fotografija? od Larry Bullis

Pinhol fotografija je u mnogome slična "klasičnoj fotografiji". Razlika je u tome što se koristi drgačija kamera i što se ne koriste klasični objektivi. Umesto svega toga koristi se kućište sa veoma malim otvorom kroz koji se projektuje slika na fotoosetljivi materijal (film ili foto-papir). Ovo uslovljava drugačiji način rada (prvenstveno zbog veoma dugih ekspozicija). Dobijamo fotografije koje se razlikuju od standardnih u nekoliko veoma važnih pojedinosti.

Za razliku od objektiva koji formira sliku prelamajući svetlosne zrake u zajednički fokus, kod pinhol kamere fokus uopšte ne postoji. Umesto toga otvor kamere ima ulogu centra projekcije.

Zrak koji polazi od objekta snimanja, prolazi kroz otvor kamere, prodire krpz ravan filma u samo jednoj tački. Neki drigi zrak svetla, dolazeći sa druge tačke objekta snimanja prolazeći kroz otvor kamere prodire kroz ravan filma u nekoj drugoj tački. Zbir svih zraka svetlosti koji su prošli kroz otvor kamere i pali na ravan filma formiraju na njemu sliku. Ako bi ovu ravan pomerili napred ili nazad slika bi i dalje bila tu samo nešto veća ili manja u zavisnosti od toga gde ravan postavimo.

Pošto otvor nije geometrijska tačka (iako mali ipak ima konačnu površinu), on dopušta da kroz njega, sa jedne tačke objekta, prođe više od jednog zraka svetla i padne na film. Možemo reći da otvor kamere propušta mali snop svetlosnih zraka sa svake tačke objekta koji snimamo. To je osnovni razlog zbog kojeg su sve pinhol fotografije karakteristično "mekše" nego one koje dobijamo sa standardnim objektivima. Drugi razlog je difrakcija zraka na rubu otvora; dolazi do skretanja zraka što utiče na ukupnu oštrinu slike.

Oštrina slike, (takva kakva je) je podjednaka svuda po dubini od najbliže do najdalje tačke na slici. Drugim rečima, ne postoji ograničenje u dubinskoj oštrini kao u klasičnoj fotografiji. Veoma bliski objekti (bliži nego što je udaljenost filma od ravni otvora tj. rupice) će biti nešto "mekši" zbog divergencije svetlosnih zraka.

Back

2. Šta mi je potrebno da bih napravio pinhol kameru? Od Larry Bullis

Potencijalno bilo kakva kutija koja ne propušta svetlost može da postane pinhol kamera. Bitno je da postoji mogućnost da se u kutiju postavi fotoosetljivi materijal (film ili fotopapir) i da se, posle ekspozicije, izvadi. Ove kutije mogu biti veoma male kao što je obična kutijica za so pa do onih veličine bureta za naftu ili kofera. Čak se i prikolica kamiona ili prostorija u zgradi može koristiti kao pinhol kamera, a takođe i crvena paprika, lubenica i drugi neobični predmeti. Pinhol fotografi izgleda da uživaju da prave svoje kamere od različitih i neobičnih predmeta. Veoma su popularne kartonske kutije od filma, fotopapira ili one koje sam fotgoraf napravi. Mnogi počinju sa običnom okruglom kutijom za keks; takva cilindrična kamera daje interesantno zakrivljenu perspektivu. Pinhol kamere sa mehanizmom za transport filma izvađenim iz starog klasičnog fotoaparata su veoma pogodne; jedan od najtežih problema je umetanje i vađenje filma iz kamere.

Drugi važan element je odgovarajući otvor tj. rupica, "objektiv" kamere. Ovaj otvor može da se izradi sa više ili manje preciznosti; kvalitet slike jako zavisi od toga kako je napravljen otvor. Jedan od najčešće korišćenih materijala u kome se pravi rupica za pinhol kameru je tanki, mesingani lim ili neki drugi tanak metal. Često se povede široka diskusija u vezi načina izrade otvora. I oni koji su za "probijanje" i oni koji sa "bušenje" otvora imaju svoje razloge zašto više vole svoju metodu.

Različiti materijali kao što je crna izolir traka, crna boja itd. su neophodni da bi se eliminisla unutrašnja refleksija i da bi se učvrstili svi delovi. Ako želite tražilo na kameri, možete i njega napraviti, kamera će, svejedno, biti funkcionalna i bez njega.

Jedan od najlakših načina da se napravi pinhol kamera je da se napravi izrez poklopcu kućišta nekog jednookog refleksnog fotoaparata. Preko njega se postavlja parče metalnog lima u kojem je izbušena mala rupica tj. "objektiv" pinhol kamere. Ovako pripremljen poklopac kućišta se stavlja na kućište fotoaparata. Na taj način se koristi postojeći mehanizam za transport filma. Eksponirani film se na uobičajeni način šalje na razvijanje i izradu fotografija. Ovo omogućava i onima koji nemaju svoju fotolaboratoriju da snimaju pinhol fotografije.

Poslednjih godina mogu se naći pinhol kamere u ponudi i na komercijalnom tržištu. Neke od njih su zaista odlične. Za neke pinhol fotografe, dizajn i izrada kamera predstavlja važan deo primamljivosti ovog medija. To je razlog zbog koga se kaže da je pinhol fotografija delom fotografija, a delom skulptura.

Back

3. Kako se pravi otvor "objektiv"? Od Tom Lindsay

Postoji nekoliko načina da se napravi otvor i isto toliko mišljenja koji je način bolji. Ja nameravam da vam prikažem kako ja pravim, i mislim da je to najlakši način izrade otvora za pinhol kameru.

Potreban materijal za izradu otvora

  1. Parče lima 25-35mm u prečniku, debljine 0,1mm
  2. Nova nenaoštrena #2 olovka sa gumicom za brisanje na jednom kraju
  3. Šivaća igla #10
  4. Parče kartona 15x15cm ili veći
  5. Parče šmirgl papira 400
  6. Par igala
  7. Držač igle (opciono)
  8. Lupa 8x

Krenimo!!!

Prvi korak je umetanje igle u gumicu za brisanje. Parče kartona postavite na ravnu podlogu stola. U jednu ruku uzmite olovku i držite je vertikalno, a u drugu ruku uzmite šivaću iglu. Centrirajte iglu u odnocu na gumicu za brisanje (kraj igle kroz koju se provlači konac ide prema gumici za brisanje) i pritiskom na dole (vrh igle se postavlja prema kartonu, tako da može da prodire u karton) igla polako ulazi u gumu. Ako je potrbno, probajte par puta dok ne dobijete situaciju kao na slici #1.

Example 1 Example 2 Example 3

Poželjno je da igla bude što je moguće više u osi sa olovkom. Samo ako je neophodno izvucite iglu i ponovite postupak!!! Utisnite iglu što je moguće dublje u gumicu.

Sada uzmite pripremljeno parče lima (kvadratnog oblika) i postavite ga na kartonsku podlogu. Započnite uvrtanje igle kao što je prikazano na slici #2

Bušenje treba da bude u centralnom delu lima. Napomena: Kartonska podloga nije prikazana na crtežu, samo zamislite da se ona nalazi ispod lima. Potrebno je blago pritisnuti iglu u pravcu bušenja uz istovremeno uvrtanje. Igla će se pojaviti sa druge strane lima kako je prikazano na crtežu #3.

Izvucite iglu i videćete sa suprotne strane lima mali greben. Vidi crtež #4.
Example 4

Sada vam je potreban fini brusni papir. Kružnim pokretima brusnim papirom preko ovih grebena, treba izbrusiti lim dok ne postane potuno ravan i gladak.

Uvucite iglu u rupu i ponovite urtanje kao što je prikazano na slici #5.
Example 5 Example 6

Ovoga puta dobićete veoma mali greben sa suprotne strane koji izgleda slično kao na slici #4, ali sada ne tako izražen. Izbrusite i njega na isti način kao i prvi put, samo brusni papir treba veoma blago pritiskati. Kada ste potpuno uklonili sve neravnine oko rupe, uvucite iglu ponovo u rupu (sa suprotne strane) i VEOMA PAŽLJIVO obrnite celo parče lima kako je prikazano na slici #6.

Obrtanje lima treba da bude lagano i bez otpora. Sada možete ukoliko je potrebno da izbrusite veoma male neravnine sa suprotne strane u odnosu na onu sa koje ste maločas uvukli iglu. Ako ima malih neravnina, izbrusite ih!

U ovom koraku sve što Vam je potrebno je lupa ili uveličavajiće staklo kako bi mogli da proverite da li ste dobili dobar i ČIST otvor ili rupu (pinhole). Ako je sve uredu postupak je završen. Ako rupa nije čista, ponovite predhodni postupak kao na slici #6, sve dok se uz pomoć uveličavajućeg stakla ne uverite da je otvor u limu koji ste upravo napravili čist!!! Čestitamo sada imate rupicu (pinhole) i znate kako da je napravite.

Back

4. Koja je najbolja veličina otvora? (By Guillermo Peñate)

Potrebna veličina otvora zavisi od vrste efekta koji želite da postignete. Mnogi računaju "optimalnu" veličinu i počinju (ili ne) od nje, pri eksperimentisanju. Postoji mnogo formula za izračunavanje "optimalne" veličine. Optimum, u ovom slučaju, znači otvor koji daje "najoštriju" sliku. Najoštrija slika može ali i ne mora da bude ono što je za Vas "najbolja" slika. Formula koju ja koristim je:

Optimalni prečnik otvora u inčima = 0.0073 * SQR(žižna daljina u inčima); SQR je oznaka za kvadratni koren. Za metrički sistem formula je: Optimalni prečnik = 0.03679 * SQR(žižina daljina); sve mere su u milimetrima

Kada znate veličinu otvora koji koristite za vašu pinhole kameru, njenu svetlosnu jačinu dobijate kada žižinu daljinu tj udaljenost otvora od ravni filma, podelite sa prečnikom otvora. Naravno sve mere moraju biti u istim mernim jedinicama.

f/stop = žižina daljina / prečnik

Najverovatnije dobijena vrednost za svetlosnu jačinu neće odgovarati uobičajenim celim vrednostima. Pošto skala svetlosne jačine nije linearna da bi pronašli vrednosti na skali između kojih se nalazi svetlosna jačina vaše kamere potrebno je malo matematičkog proračunavanja. Proračun i nije neophodan jer priroda pinhol fotografije dozvoljava izvestan stepen "nepreciznosti". Ja Vam preporučujem da dobijenu vrednost svetlosne jačine zaokružite na prvu sledću vrednost svetlosne jačine sa uobičajene skale (sem ukoliko vrednost nije sasvim blizu nižoj vrednosti). Ovo je razlog zašto su pinhol fotografije najčešće podeksponirane.

Back

5. Kako se određuje vreme ekspozicije? By Guillermo Peñate

Pošto znate svetlosniu jačinu pinhol kamere, možete snimati fotografije. Potrebno je pronaći korektno vreme ekspozicije za odabrani motiv. Možete koristiti bilo koji metod. Ja koristim dva metoda. Prvi je takozvani "Sunčani dan 16", koji kaže da je za normalan sunčan dan potrebna blenda f/16 i vreme ekspozicije 1/(ISO osetljivost filma). Naprimer za film od 100 ASA ekspozicija bi bila f/16 i vreme ekspozicije 1/100 sec.

Drugi metod se zasniva ma merenju svetlosnih uislova. Ponekad koristim ručni svetlomer, a ponekad moju klasaičnu 35mm foto kameru. Sa "f" i "t" označićemo blendu i evreme ekspozicije respektivno. Pošto ste izmerili svetlosne uslove za scenu koju snimate potrebno je pronaći ekvivalentne vrednosti za vašu pinhol kameru znajući njenu svetlosnu jačinu tj. f/stop.

Potrebno je da duplirate vrednost za "f" onoliko puta koliko je potrebno da dobijete vrednost jednaku ili veću od vrednosti za F (F je svetlosna jačina vaše pinhol kamere). Ako dupliranjem dobijete vrednost jednaku sa F onda broj ovih dupliranja pomnožen sa 2 predstavlja vrednost koliko je f "udaljeno" od F na skali svetlosne jačine. Ako dupliranjem dobijete veću vrednost onda se sprovodi isti račun samo se dobijena vrednost umanjuje za 1. Sada se vreme ekspozicije za pinhol kameru ("T") dobija dupliranjem vremena "t" onoliko puta za koliko je podeljaka, na skali svetlosne jačine, "f" "udaljeno" od "F". Ovo izgleda komlikovanije da se kaže rečima ili napiše nego da se u stvarnosti sprovede.

Zato je najbolje da prikažemo jedan primer na kameri formata 11x14, i 6" "žižina" daljina (mere su inčima, snimanje po sunčanom danu, setite se pravila "Sunčani dan 16")

Optimalna veličina otvora kamere = 0.0073 * SQR(6) = 0.0118" (približno)

f/stop za kameru = 6 / 0.018 = 333

skala za f/stop od f/16 do jednako ili iznad f/333 je: f/16, 22,32, 44, 64, 88, 128, 176, 256, 352.

praktična vrednost za f/stop vaše kamere = f/352

Scenu koju snimamo snimamo po sunčanom danu, za negativ film koristimo CrnoBeli multigradni papir. Njegova približna vrednost za ISO osetljivost je 6. Na osnovu pravila "Sunčani dan 16" trebalo bi da vreme ekspozicije bude 1/6 sec. i blenda f/16. Pošto naša kamera nema blendu tj. svetlosnu jačinu f/16 već f/352 potrebno je izvršiti korekciju vremena ekspozicije.

Da bi pronašli za koliko je f/16 na skali svetlosne jačine "udaljeno" od f/352 naše pinhol kamere, dupliramo 16 onoliko puta koliko je potrebno da dostignemo 352 ili više. Potrebno je 5 puta duplirati 16 i dolazimo do 512 (32,64,128,256,512). Broj 512 je veći od 352, množimo broj dupliranja sa 2 i dobijeni broj umanjujemo za 1 -- 5 x 2 = 10, 10 - 1 = 9, ovo znači da je f/16 na skali svetlosne jačine "udaljeno" 9 podeljaka od f/352. Sada dupliranjem vremena ekspozicije 1/6 sec 9 puta: 1/6, 1/3, 1/1.5, 1.33, 2.66, 5.33, 10.66, 21.33, 42.66, 85,33. dobijamo novo vreme ekspozicije koje odgovara našoj kameri i filmu koji koristimo.

Novo vreme ekspozicije = 85 sec.

Ekvivalentna ekspozicija za f/16 i 1/6 sec je f/352 i 85 sec. Voleo bih da je ovde kraj izračunavanju, ali potrebna je i jedna korekcija za dobijeno vreme od 85 sec, to je korekcija za grešku reciprociteta. Postoji tabela za to za svaki film ili papir koji koristite. Pazite na oblake koji mogu promeniti svetlosne uslove u toku ekspozicije i povećati potrebno vreme. Dok sam snimao the photograph "door", nekorigovano vreme ekspozicije je bilo 8 min. Prema tabeli za korekcije greske reciprociteta ovo vreme je trebalo produžiti za 5 puta i korigovano vreme je iznosilo 40 min!!! U toku ekspozicije veliki oblak je promenio svetlosne uslove tako da sam produžio vreme na 55min. Negativ materijal je bio Ilford Multigrade.

Na kraju želim da kažem sledeće: ja nisam umetnik, ja sam tehničar. Sva moja interesovanja i poslovi su u oblasti koja je u vezi sa tehnikom (elektronika, elektrika, komunikacije i kompjuteri). Ipak osećem potrebu za "stvaranjem" nečeg meni lepog, za mene ili za druge. Da bih to ostvario imam potrebu da izučavam praktično svu nauku koja pinhol fotografiju čini mogućom. Ovo znanje mi služi kao lestvica kojom se penjem u pokušaju da dostignem viši nivo, nivo umetnosti. Neki ljudi su rođeni umetnici, neki drugi imaju tu sreću da poseduju jednu eklektičku mešavinu. Nauka koja stoji iza pinhol fotografije, za nekog dosadna i nepotrebna, za nekog je nužna i/ili interesantna.

Back

6. Knjige o Pinhol Fotografiji

  • Martha Casanave, Past Lives, (1991), David R. Godine, Boston, MA, USA ISBN 0-87923-872-0
  • Adam Fuss, Pinhole Photographs (Smithsonian Photographers at Work), Smithsonian Institution Press ISBN: 1560986220
  • Thomas Harding, One Room Schoolhouses of Arkansas as Seen through a Pinhole, University of Arkansas Press ISBN: 1557282714 ISBN: 1557282722
  • Hans Knuchel, Camera Obscura, (1992), Lars Mueller Edition, Baden, Switzerland ISBN 3-906700-49-6
  • John Warren Oakes, Minimal Aperture Photography Using Pinhole Cameras, ISBN: 0819153702 & 0819153699
  • Eric Renner, Center For Contemporary Arts Staff (Editor), International Pinhole Photography Exhibition, Center for Contemporary Arts of Santa Fe, ISBN: 0929762010
  • Eric Renner, Pinhole Photography: Rediscovering a Historic Technique, (1995), Focal Press, Butterworth-Heinemann, Newton, MA, USA ISBN 0-240-80237-3
  • Jim Shull, The Hole Thing, A Manual of Pinhole Fotografy, (1974), Morgan & Morgan , Inc., New York, USA ISBN 0-87100-047-4
  • Lauren Smith, Pinhole Vision I, LBS Produc ISBN: 0960779604
  • Lauren Smith, Pinhole Vision II, LBS Produc ISBN: 0-96079612
  • Lauren Smith, The Visionary Pinhole, (1985), Gibbs M. Smith, Inc., Peregrine Smith Books, Salt Lake City, USA ISBN 0-87905-206
  • Ruth Thorne-Thomsen, Within this Garden, (1993), The Museum of Contemporary Photography, Columbia College, Chicago, Ill., USA ISBN 0-93026-30-3 Paper, 0-89381-549-7 Cloth
  • Pinhole Journal, published 3 times a year (April, August and December) by:
    Pinhole Resource
    Star Route 15, Box 1355
    San Lorenzo, New Mexico 88041
    Tel: (505) 536-9942
    (membership: incl. curators, historians, educators, students, photographers, camera clubs etc.) Also sells cameras and other pinhole related items, such as books, drilled pinholes in various sizes, zone-plates, etc. Also run workshops.

Back

Contributors to the Pinhole Faq include:

Larry Bullis
Tom Lindsay
Guillermo Peñate
Howard Wells
George L Smyth
Brigitte Harper
Gordon J. Holtslander

Prepared for translation by Gregg Kemp in 2003.
Prevod teksta na srpski jezik: Vladimir Mikovic, 2006.

(Date of last modification: July 18 2025)